Čovek stvara, AI pomaže

Donedavno smo se, čitajući vesti na različitim veb portalima, uglavnom pitali da li je neka vest istinita. Danas možemo da se zapitamo još nešto – da li je vest napisao čovek? I to je samo jedno od brojnih pitanja koje nam sve veće prisustvo AI nameće. 

Kada govorimo o vestima i drugim tekstualnim, audio i video sadržijma koje možemo pronaći na vebu, nema sumnje da AI već sada igra određenu ulogu, a ona će u budućnosti biti samo još veća. Pritom se ta uloga ne ogleda u tome da će ona u potpunosti zameniti čoveka. Bar ne u nekoj bližoj budućnosti. Sada se, umesto ili-ili, postavljaju pitanja njene primene i adaptacije. 

Teško je zamisliti da danas postoji osoba sa pristupom internetu, a da nije bila dovoljno radoznala da isproba ChatGPT. Ako ostavimo po strani “igranje” sa ChatGPT, jasno je da on i drugi slični AI alati mogu da pomognu novinarima i kreatorima sadržaja tako što će obavljati one delove posla koji iziskuju vreme, repetitivne zadatke koji negativno utiču na efikasnost. Ukratko, AI može da pomogne oko pripreme radnih verzija tekstova, sažimanja velikog broja informacija, transkribovanja audio materijala i prevođenja. Naglasak je na pomoći. Finalni proizvod ostaje delo čoveka, koji na raspolaganju sada ima više vremena da se posveti kreativnijim poslovima i povećanju produktivnosti. Kapacitet za kreativnost je samo čovekova. 

Ali, čovekova je i odgovornost da je plasirani sadžaj proveren i istinit, i to ne bi trebalo da se dovodi u pitanje. Treba voditi računa i o tome da ubzan proces proizvodnje sadžaja i automatizacija ne pozicioniraju kvantitet ispred kvaliteta i tamo gde je kvalitet uvek bio na prvom mestu. Kako bi se to osiguralo, čovek uvek mora da stoji iza onoga što se saopštava, a u šta je AI umeštala prste. Takođe, kada pričamo o redakciji, važno je da su svi uključeni i adekvatno obučeni za korišćenje AI alata, pod uslovom da su ti alati u skladu sa novinarskim standardima. 

Iako je primena AI u novinarstvu tek u začetku, usled nje se polje novinarske etike širi, jer je mogućnost manipulacije informacijama mnogostruko veća, i pored toga što može da posluži kao koristan alat. Mi smo već zatrpani nepreglednom količinom informacija, a sa AI generisanim sadržajem postaje još teže vršiti njihovu selekciju i filtriranje i prepoznavati kredibilne izvore – i novinarima koji tragaju za pričama, i konzumentima kojima se priče plasiraju. Usred te prezasićenosti, nepoverenje u medije nije nikakva novina, a ukoliko se na mogućnosti veštačke inteligencije ne reaguje na adekvatan način, ne može se očekivati nikakvo poboljšanje, naprotiv. Ono što se može očekivati jeste ubrzani rast uticaja AI na kreiranje javnog mnjenja. 

Razumljivo, sve više se govori i o regulativama, kao što je slučaj sa Zakonom o veštačkoj inteligenciji EU. 

Tržišna i kulturološka promena 

I u poslovnom svetu AI je aktuelizovala etička pitanja. Jer, kompanije su gladne profita, a AI obećava profit i, izvesno je, gasi određena radna mesta – pitanje otpuštanja postalo je neizostavno u diskusijama o AI. Nekim profesijama se predviđa izumiranje, neki opisi posla biće drastično izmenjeni (gorepomenuti novinarski), kao i organizacione strukture u kompanijama, pa su i otpuštanja izvesna. Stoga je strah da će AI u potpunosti zameniti čoveka i da će uzrokovati još veće talase otpuštanja donekle razumljiv i opravdan, jer za razliku od prethodnih tehnoloških transformacija, sada nisu na udaru fizički poslovi. U takvom stavu prema AI zaboravlja se da je čovek, ipak, nezamenjiv, sa čime se i mnogi zagovornici veštačke inteligencije slažu. 

A slažu se i u tome da svi mogu da profitiraju. Tehnološki napredak ne donosi samo otpuštanja, naprotiv, već i potrebu za novim kadrovima, usled povećanja obima posla, a šansa za radnike je u prekvalifikacijama. Ovde može da se postavi pitanje u kojoj meri će to biti potreba, a koliko izbor pojedinca, a treba uzeti u obzir i to da nije reč samo o tržišnoj, već i o kulturološkoj promeni. 

Na kraju, vidimo da nije sve crno-belo i da je potrebno razmotriti brojne aspekte AI kako bismo imali bar mali uvid u to kako bi nam budućnost s njom mogla izgledati. Sadašnjost je takva da je već prisutna u našim profesionalnim životima. 

Ukoliko želite više da čujete o ovoj temi, možete da pogledate snimak konferencije ”Uživo iz budućnosti”, koju je organizovala Business Info group, izdavač magazina Nova ekonomija.