Podsetnik zašto slavimo Osmi mart

Na današnji dan, pre 112 godina, prvi put je obeležen Međunarodni dan žena. Danas, 8. marta, žene će dobiti cveće i poklone. Nećemo ulaziti u to kako je ovaj važan datum postao isključivo dan cveća i poklona, uz zanemarivanje njegove suštine, ali ćemo se podsetiti da se danas ne slavi samo puko postojanje žena zato što je neko odlučio da bi to bilo lepo. Vratićemo se u prošlost i prisetiti se nekih važnih datuma i događaja koji su doveli do toga da se ovaj dan praznuje kao Međunarodni dan žena (samo Dan žena ili Osmi mart).

 • Preteča Međunarodnog dana žena jeste Nacionalni dan žena, koji je 28. februara 1909. godine u Njujorku organizovala Socijalistička partija Amerike. Za to je zaslužna tekstilna radnica i aktivistkinja Theresa Malkiel, a svemu su prehodile masovne demonstracije obespravljenih radnica u Njujorku i Čikagu.

 • U avgustu 1910. godine održana je Međunarodna konferenciji žena u Kopenhagenu, kada je istaknuta feministkinja Klara Cetkin inicirala uspostavljanje Dana žena kao međunarodnog praznika.

• Prvi Međunarodni dan žena obeležen je 19. marta 1911. godine, u Austriji, Danskoj, Nemačkoj i Švajcarskoj, uz brojne demonstracije.

• Te godine je američka aktivistkinja Helen Todd prvi put upotrebila slogan „Hleb i ruže“ (što se može povezati sa tradicijom poklanjanja cveća), a kojim se, na simboličan način, zahtevaju pravedni uslovi rada i dostojanstven život.

• 25. marta iste godine u njujorškoj fabrici tekstila izbio je požar u kome je život izgubilo 146 radnika, od čega 123 žene. Ovaj događaj dodatno je rasplamsao borbu za ženska i radnička prava.

• Međunarodni dan žena je 1914. prvi put obeležen 8. marta. Ovaj datum odabran je jer je bila nedelja, neradni dan za većinu žena, i nadalje se praznuje tog datuma.

• Iste godine je Dan žena je prvi put obeležen u Srbiji, u Beogradu.

• U Petrogradu su 8. marta 1917. godine održane su demonstracije tekstilnih radnica, koje su zahtevale „hleba i mira“. Demonstracije su se proširile čitavim gradom, a označile su i početak Februarske revolucije (po Julijanskom kalendaru bio 23. februar). Od te godine, ovaj datum je u Sovjetskom Savezu, kasnije u Rusiji, nacionalni praznik.

• Tokom prve polovine 20. veka, Međunarodni dana žena u zapadnim zemljama izgubio je na značaju, usled povezanosti ovog praznika sa socijalističkim režimima. Ponovo su ga afirmisali feministički pokreti 60-ih i 70-ih godina i demokratski orijentisani levičarski pokreti.

• 1975. godina proglašena je Međunarodnom godinom žene, a Ujedinjene nacije tada su službeno počele da obeležavaju ovaj dan.

• Danas je Dan žena, osim u pomenutoj Rusiji, državni praznik i u Belorusiji, Ukrajini, Moldaviji, Kazahstanu, Kirgistanu, Tadžikistanu, Mongoliji i drugim zemljama

• I posle više od jednog veka, na ovaj dan organizuju se protestni marševi, sa ciljem da podsete i na istoriju, ali i na to da borba za političku, ekonomsku i socijalnu ravnopravnost žena i muškaraca nije gotova. Jedan će se održati i u Beogradu, a okupljanje počinje u 17.30h na Trgu Slavija. 

Dakle, borba i ravnopravnost su ključni pojmovi koje treba da vezujemo uz ovaj datum, a ne cveće i pokloni, i to ne smemo da zaboravimo.

Srećan vam praznik, drage žene!

Autorka: Gordana Arsenić

Foto: freepik.com