Samouverena generacija

Bez izuzetka, svaka generacija suočava se sa stereotipima o sebi prilikom prvih poslovnih poduhvata i zaposlenja. Postoji ta neka tendencija da se na mlađe generacije gleda sa visine i da im se pripisuju određene negativne osobine. To nije zaobišlo ni Generaciju Z, one rođene između 1995. i 2010. godine (ili između 1997. i 2012, po drugoj klasifikaciji).

Ono zbog čega je ova generacija posebna jeste tehnologija. Tehnologija nije došla u njihove živote, oni su došli u svet tehnologije i, kao posledica toga, pripadnike Generacije Z odlikuje izrazita samouverenost. Imajući u vidu to da se veliki deo njihovih interakcija i komunikacija odvija digitalnim kanalima, teško da bilo ko može da parira njihovim digitalnim veštima i zbog toga ne treba da iznenadi osećaj superiornosti Generacije Z u ovom polju. Nedostatak iskustva prilikom zapošljavanja ne mora da bude prepreka, s obzirom na to da ove mlade ljude krasi tehnološka potkovanost koja je starijim generacijama možda čak i nedostižna, a koja je must have više nego ikad. Danas, kada je digitalizacija neophodna u bilo kom biznisu, ovu prednost Generacije Z trebalo bi da iskoristi svako ko želi da unapredi svoje poslovanje, a u suprotnom da ima na umu i snažan preduzetnički duh koji karakteriše ovu generaciju.

Pripadnici Generacije Z prepoznaju značaj brige o mentalnom zdravlju i uspostavljanja ravnoteže između privatnog i poslovnog života. Nisu „lenji“. „razmaženi“ i „nezainteresovani“, kako su često okarakterisani,

• zato što odbijaju da rade prekovremeno ili za neodgovarajuću naknadu,

• zato što ne žele da se izlažu prekomernom stresu i time veoma izvesnom sagorevanju,

• zato što ne smatraju da je vrlina davati se na poslu više nego što je to potrebno i često izvan granica realnih mogućnosti, a po cenu mentalnog zdravlja, i

• zato što lako donose odluku o menjanju radne sredine kada smatraju da nisu dovoljno plaćeni ili im bilo šta drugo u radnom okruženju ne odgovora.

To pre može znači da cene sebe, da su svesni svojih vrednosti i zahtevaju da one budu prepoznate ne pristajući na kompromise. Gen Z zahteva promene. Ne jadikuje čekajući da im one padnu s neba, već preduzima konkretne korake. Ponekad možda i previše samouvereno, zbog čega i nailaze na otpor i nerazumevanje starijih, koji češće biraju sigurnost. Nekoliko ličnih ispovesti ispričanih ovde možda će vam bar malo promeniti pogled na ovu mladu generaciju. 

Još jedna od bitnih odlika Generacije Z jeste individualizam, zbog čega se teško prilagođavaju timskom radu. Generacijski mešovitim timovima to može da predstavlja problem, jer timski rad podrazumeva saradnju i razmenu informacija i ideja, što nije svojstveno individualcima, ali i razumevanje i prihvatanje razlika, na čemu bi svi trebalo da porade. Njihova neprilagođenost rezultat je nerealnih očekivanja, koja su, pak, rezultat ušuškanosti i neizloženosti stvarnom svetu. Tome su, pored odrastanja u digitalnom svetu, u velikoj meri doprineli i njihovi roditelji, odnosno njihov previše zaštitinički pristup odgajanju dece. Može se reći da su ih time lišili osećaja dužnosti i odgovornosti, koji se očekuju na radnom mestu.

Odnos Milenijalaca prema održivosti prihvatila je i Generacija Z. Kao potrošači, pripadnici ovih generacija svoje poverenje pre će pružiti održivim brendovima i malim proizvođačima, čije poslovanje je u skladu sa vrednostima koje i sami neguju, nego sveprisutnim, masovnim brendovima. Isto važi i kada je traženje posla i zapošljavanje u pitanju. Ovim mladim ljudima nije teško da istraže koliko njihov potencijalni poslodavac poštuje principe različitosti, jednakosti i inkluzije (DEI – diversity, equity and inclusion) i da na tome baziraju svoju odluku o apliciranju ili prihvatanju poslovne ponude.

Ne, ovo nije hvalospev Generaciji Z, iako na momente može da deluje tako, već samo približavanje istoj. Ono što mi, starije generacije, možemo da uradimo jeste da prigrilimo izuzetan potencijal, a možda i da se ugledamo na mlade kolege, umesto da kritikujemo ono što samo ne (želimo da) razumemo. Isto važi i za njih, s tim što umesto potencijala stoji iskustvo.

Autorka: Gordana Arsenić

Foto: freepik.com