Da li ste PRobot? Gde ste bili juče, gde idete sutra?

Da li ste u poslednjih mesec dana…

… predložili klijentu ili svojoj organizaciji nešto sasvim novo i drugačije?
… radili nešto po prvi put u životu (nezavisno od godina poslovnog iskustva koje posedujete)?
… primenili neko novostečeno znanje, započeli korišćenje nekog inovativnog alata?
… bili na nekom treningu, obuci ili predavanju ili sami nekoga podučili?
… pisali i objavili neki stručan tekst?

Imate li više od dva negativna odgovora? Onda situacija nije dobra, osim ukoliko vam jeste namera da budete PRobot.

Nije lako. Nekada nas mnogo internih obaveza jednostavno pobedi. Ponekad su to eksterne obaveze u koje ulažemo najviše energije i vremena. I pre nego što shvatite: mehaničko „odrađivanje“ posla, copy paste, previše opuštanja posle velikog uspeha, predlaganje ili realizacija već viđenog i prepoznatljivog, posao na pola završen i nedovoljno ispraćen, obećano – neurađeno, propuštanje rokova…
Biti PRobot je veliki greh u našem poslu i česta pojava, nažalost.

PRomena je dobra za nas…

Iako dosta često slušam različita predavanja u regionu, u martu sam po prvi put bila na PRO.PR konferenciji, koja se svake godine održava u drugom gradu. Lično i profesionalno ne volim rutinu i zato mislim da je ideja promene lokacije odlična iz više razloga, te pozdravljam taj koncept. Sa druge strane, imam visoka očekivanja i drago mi je što mogu da kažem da nam je većina predavača na ovoj konferenciji pokazala nešto izuzetno.
U organizaciji kompanije APRIORI Communications, domaćin PRO.PR konferencije na kojoj su izlaganja imali PR i marketinški sručnjaci iz čitave Evrope ove godine je bila Opatija. Sa pravom je nazivaju kraljicom turizma, lepote su na sve strane: miks očuvane tradicije, istorije, arhitekture, klime i gostoprimstva.

NaPRedna rešenja

Gradonačelnik Rijeke, mr Vojko Obersnel je održao prvo predavanje – naslov je bio iskren: “Odnosi s javnošću – potreba ili nužno zlo”. Umesto direktnog odgovora, čuli smo toliko dobrih ideja, uspešno realizovanih u pravcu izgradnje komunikacijske infrastrukture na nivou grada, zatim poverenja, kreativnosti i ugleda lokalne samouprave. Sa druge strane, u istoj prezentaciji smo osetili strast govornika prema Rijeci – gradu, ljudima, njihovim potrebama i blagostanju. Osvežavajuće u svakom smislu.

Nova snaga

Jedno vrlo zapaženo izlaganje imala je Julijana Mikulić – Jurković na temu uspešnog brendiranja države, konkretno BiH odakle dolazi. Skrenula je pažnju publike na sve elemente koji čine brendiranje BiH kompleksnim, i tu definitivno ima dosta sličnosti sa Srbijom. Brendiranje države nije više izbor, nego egzistencijalna potreba i važan je svaki glas koji skreće pažnju na to da nije dovoljno da se brendiranjem zemlje bave samo državne instucije.

Brendiranje pomaže u borbi protiv negativnih percepcija i kreiranju novih pozitivnih stavova i asocijacija: potrošači svih kategorija, a tako i investitori, obraćaju pažnju na imidž zemlje prilikom donošenja odluka. Uspeh tako donosi konkurentsku prednost na svetskom tržištu i otvara mnoge mogućnosti. Za one koje ova tema zanima, preporučujem Country Brand Index kao Izvor (prema kome je Srbija daleko iza svih zemalja nekadašnje Jugoslavije).
Gospođa Mikulić-Jurić je večno aktuelnu temu predstavila iz drugačijeg ugla; prezentacija je bila informativna, kvalitetna i izuzetno emotivna, zahvaljujući kratkom filmu koji je pripremila baš za ovu priliku, i na tome joj hvala.

PRičanje priče

”Razmišljajući o plasiranju proizvoda i usluga moramo imati na umu da su emocije te koje preovlađuju čak i kada mislimo da odlučujemo razumom.” Jasna Bolanča-Popović je na sebi svojstven način ispričala priču o komunikaciji, trendovima, dobu promena u kome živimo i opstanku. Njena priča nosi naziv “Ljubav, Statusi, Kinezi, Mikrovebovi” i zapravo sadrži sve ključne pravce savremenog razvoja koji utiče na komunikaciju.
Ovo predavanje nije bilo samo odmor od teških tema, već vrlo lepo ilustrovana priča o nezaustavljivom napretku za koji sami sebe moramo da motivišemo. Jasna je savršen primer onoga o čemu govori, to je očigledno i tako neodoljivo lepo.

Moris, Trevor Moris

Pre njega sam na konferencijama slušala veliki broj univerzitetskih profesora, ali ne, on nije bio kao ni jedan pre. Stara garda, aktivan je učesnik i očevidac industrije i odnosa s javnošću iz doba kada su mnogi pojmovi imali značenja veoma različita od današnjih. Govorio je o percepciji struke, a svi znamo kakva je ona, nažalost.
Očekivano: raspolagao je velikim brojem definicija i aktuelnih rezultata istraživanja. Neočekivano: zračio je pozitivnim stavom, dostojanstvom i energijom tri puta mlađeg čoveka, uprkos stranom jeziku, formi predavanja i svojim godinama. Nadam se da ću uskoro nabaviti njegovu novu knjigu, ali i da ću imati priliku da ga ponovo uživo slušam.

Činjenica je da ni jednog trenutka nisam osetila da bilo ko od predavača ili organizatora odrađuje svoj posao ili u njemu ne uživa. Naprotiv. Pružili su nam jedno odlično iskustvo i svakako uložili dodatni napor. Trudim se da se tako osećaju i naši klijenti: u startu im podignemo očekivanja, a onda ne stajemo, već nastavimo da im pokazujemo da možemo još više, još bolje.

Nije lako, ali je osećaj neverovatan.

Tekst je inicijalno pripremljen za blog na sajtu Društva Srbije za odnose s javnošću.