European Communication Monitor: Šta komunikatori treba da znaju?

European Communication Monitor 2023 nudi nam pregled najvažnijih strateških pitanja u kombinaciji sa predviđanjima za naredni period, identifikujući pet oblasti budućeg delovanja za komunikacijske lidere, zasnovanih na sumiranju empirijskih uvida i istraživanja. 

• Digitalne tehnologije, AI i velike količine podataka menjaju sve. Ključ uspeha komunikatora je korišćenje tehnologije i izvan opsega automatizovane razmene poruka, za inerno savetovanje i poboljšanje procesa rada. 

• Snažno implementirane strategije digitalizacije povećavaju digitalnu zrelost komunikacionih jedinica, koje bi trebalo da se fokusiraju na redizajn zadataka i procesa, kao i na rušenje strukturnih barijera. 

• Sajber bezbednost je od suštinskog značaja: neophodne su zaštita organizacione komunikacione infrastrukture, implementacija analognih rezervnih rutina i priprema za krize izazvane sajber napadima. 

• Komunikacionim stručnjacima nedostaju mnoge kompetencije potrebne da bi se suočili sa izazovima i oslobodili puni potencijal digitalnih mogućnosti. Potrebno je razviti efikasniju obuku za njihovo korišćenje. 

• Nove mogućnosti za komunikatore se javljaju u konsultanskim ulogama u organizacijama – ulogama od kojih se očekuje da će postati važnije u narednim godinama. 

• Potrebna su veća ulaganja u obuku, čak i za iskusne profesionalce u oblasti komunikacija, kao i u nove virtuelne formate, kako bi sektori i agencije za komunikacije bili na vrhuncu. 

• Postoji jasna konvergencija značaja svih kanala komunikacije. Danas se efikasna komunikacija sa zainteresovanim stranama mora odvijati preko svih odgovarajućih platformi i medija, tj. putem svih kanala. 

• Hibridizacija medijskog sadržaja koja se ogleda u brend novinarstvu, content marketingu i native oglašavanju zahteva dublju integraciju komunikacijskih disciplina u organizacijama. 

• Vizuelni zaokret u strateškoj komunikaciji kroz napredak u digitalnim medijima, proširenoj stvarnosti (AR), virtuelnoj stvarnosti (VR) i paralelnim svetovima (npr. Metaverzum) zahteva nove pristupe i rešenja. 

• Komunikacioni lideri treba da ojačaju inkluzivno liderstvo zasnovano na deljenoj moći i zajedničkom donošenju odluka kako bi negovali kulturu podrške. 

• Zadovoljstvo poslom koje proizilazi iz zanimljivih zadataka, karijernih prilika i uvažavanja od strane nadređenih ključni je pokretač posvećenosti među komunikatorima, što mora biti prioritet. 

• Kombinovanje iskustava i veština različitih kolega omogućiće odeljenjima za komunikacije i agencijama da podrže inicijative za raznolikost, jednakost i inkluziju organizacija sa solidnom stručnošću. 

• Društveni mediji stvorili su okruženje u kojem dezinformacije cvetaju – komunikatori bi trebalo da koriste savremene digitalne alate za praćenje i suočavanje sa poremećajem informacija. 

• Autentičnost, emocionalni angažman i pričanje priče ključni su za efikasnu komunikaciju u društvu post-istine, posebno kada su zainteresovane strane u velikoj meri uključene, što se dešava u slučaju krize. 

• Potrebno je više ulaganja u konkretne i primenljive etičke smernice jer prelazak na autonomne oblike komunikacije uz pomoć veštačke inteligencije donosi nove izazove kada su u pitanju izgradnja i održavanje poverenja.

Izvor: communucationmonitor.eu