Glad nije uvek glad: Evo šta nam telo zapravo poručuje kada posežemo za hranom

Fizička glad najčešće dolazi postepeno. Možemo da osetimo prazninu u stomaku, pad energije ili blagu slabost, a nakon obroka osećaj gladi se smanjuje. Nasuprot tome, emocionalna ili tzv. „naviknuta“ potreba za hranom može se pojaviti naglo i često je usmerena na određenu vrstu hrane – na primer nešto slatko, slano ili hrskavo. Nekada se javlja u određenom delu dana ili u situacijama koje povezujemo sa hranom, čak i kada organizmu zapravo nije potreban novi obrok. To ne znači da treba ignorisati svaki osećaj gladi ili sebi uskraćivati hranu. Naprotiv, cilj je bolje razumeti sopstvene signale i prepoznati obrasce koji mogu otežavati održavanje uravnotežene ishrane.

Svakodnevni stres može uticati na naše prehrambene navike. Kada smo umorni ili pod pritiskom, lakše posežemo za hranom koja nam pruža trenutni osećaj zadovoljstva ili utehe. Problem nastaje kada takav obrazac postane svakodnevna navika. Zato briga o ishrani nije odvojena od brige o celokupnom životnom stilu. Dovoljno sna, redovna fizička aktivnost, vreme za odmor i načini za upravljanje stresom mogu pomoći da se uspostavi stabilniji ritam svakodnevice. Ne moramo svaki put kada poželimo nešto da pojedemo da budemo fizički gladni – ponekad nam je potrebno nešto sasvim drugo.