Nećete verovati šta smo čuli na 14. Pro PR konferenciji

Na preporuku i uz podršku mog Chapter 4 tima, 08. i 09. aprila prisustvovala sam 14. po redu PRO PR konferenciji koja je ove godine održana u Bečićima, u hotelu Splendid (i sama sam bila iznenađena tradicijom, te svaka čast organizatorima na istrajnosti).

Konferenciju je svojim obraćanjem otvorio predsednik organizacionog odbora Danijel Koletić, pustivši suzu u čast konferencije. I sponzora, naravno (Voda Suza prim.aut.). Konferencija je počela prezentacijom Natalije Milić, Corporate Affairs and Internal Communication managera u Pivari Trebjesa. Iz prezentacije se izdvojio jedan insight sa crnogorskog tržišta, koji podjednako važi i za Srbiju, a odnosi se na percepciju CSR aktivnosti. Kao i kod nas, mnoge kompanije smatraju sebe društveno odgovornim zbog toga što doniraju sredstva, potpisale su UN Global Compact, imaju ISO 26 000, a neke i zbog toga što redovno isplaćuju zarade (?!). Verujem da je svaki komentar suvišan.

Jedno od zanimljivijih predavanja bilo je predavanje Zejnep Dereli, koja dolazi iz kompanije APCO Worldwide. Tema njenog predavanja bila je Umetnost poslovne diplomatije (u slobodnom prevodu). Zejnep je kroz svoje predavanje ukazala na uticaj ekonomije i socijalnih faktora i činilaca na stvaranje i rast novih biznisa. Pored toga istaknuta je i važnost saradnje sa donosiocima odluka i onima koji postavljaju pravila koja se odražavaju na međunarodno poslovanje. Dobra poslovna diplomatija suštinski je povezana sa PR kampanjama, a zaključak je da umetnost dobre poslovne diplomatije eksponencijalno raste sa dobrim PR-om. Ovo izlaganje je naročito zanimljivo iz ugla trenutka u kom se dešava, s obzirom na aferu Panama Papers koje je par dana pre toga potresla i korporativni sektor, ali i vlade nekih ozbiljnih država.

Kormak Liam Smit, predstavnik britanske agencije LG Communications specijalizovane za PR lokalnih samouprava u Britaniji, predstavio je dve kampanje lokalnih vlasti kojima je zajednički imenitelj usmerenost na unapređenje života ljudi. Fokus njegovog izlaganja je na pravilnom razumevanju ciljnih javnosti, postavljanju realnih ciljeva i predstavljanju ostvarenih rezultata građanima. U to ime sve pohvale za kamanju „You wouldn't do this at home“, sprovedene sa ciljem da čiste ulice Kingstona postanu još čistije. Nisam sigurna da bi kod nas ovako nešto dalo rezultate, ali bi svakako imalo odličan odjek na društvenim mrežama :).

Georg Diter Herbst, profesor na Univerzitetu umetnosti u Berlinu, održao je prezentaciju na temu PR-a u digitalnom svetu i liderstvu u digitalnim komunikacijama. Kao ključne osobine digitalnih medija, Herbst je izdvojio: integracija, pristupačnost, konektivnosti i interaktivnost. Mnogo zanimljivije od toga je rezultat istraživanja o tome da li korisnici društvenih mreža žele brendove na mrežama. Rezultati ukazuju da postoje tri vrste korisnika:

1. oni koji nemaju kontakt sa kompanijama i brendovima na društvenim mrežama,

2. oni koji očekuju konkretne benefite od takve vrste kontakta, i

3. oni koji imaju emocionalni odnos prema kompanijama i brendovima.
Kao razloge za praćenje određenih brendova 81,6 odsto ispitanika navodi traganje za informacijama, simpatije prema određenom brendu gaji 65 odsto ispitanika, za zabavom traga 36,8 odsto, benefiti i promocije su motiv za 36 odsto, dok se sa nekim od brendova identifikuje 33,1 odsto ispitanih. Takođe, zanimljivo je da 44 odsto korisnika društvenih mreža ima emocionalnu vezu prema maksimalno 10 brendova. Tek 28 odsto ispitanika istaklo je da ima emocionalnu vezu prema više od 10 brendova.

Na ovo predavanje nadovezuju se i rezultati istraživanja i preporuke Svetskog komunikacijskog foruma u Davosu, a prema kojima su komunikacije misija, a ne usluga, kao i da trenutno raspolažemo idealnom radnom snagom u PR-u... za '90-te. „Komunicirajte snove, ali i stvarnost“, kao i „Ne budite bučni, budite fenomenalni“ preporuke su koje dolaze od Gabora Hegija, direktora Svetskog komunikacijskog foruma u Davosu. Njegovo izlaganje zatvoreno je i tvrdnjom da je Fejsbuk svetska nacija broj 1. Deo ovog izlaganja posvećen je i komunikacijskim trendovima prema Polu Holmsu, autoru Holmsovog izveštaja. Njegova razmišljanja mogu se čuti na ovom linku. Svakako Pol Holms ostaje jedan od najboljih PR predavača koje sam ikada slušala i moja topla preporuka za govornika organizatorima sličnih konferencija.

Odlično predavanje održala je i Julija Griaznova, potpredsednica Ruske PR asocijacije. Tema njenog izlaganja bila je generacija Z i njihovo percipiranje informacija. To su oni klinci o kojima još uvek tako malo znamo s obzirom da su rođeni u periodu od 1995. do 2010. godine, kao i da se tek formiraju kao ličnosti. Neobični rezultati karakteristični su za Z-ove iz Rusije, a da budem iskrena nisam sigurna koliko se odnose i na klince iz drugih delova sveta. A evo i zašto. Reč je o generaciji koja čita. Čita fikciju i to u paprinom formatu. Voleli bi da čitaju i više. Oni ne kupuju e-knjige, a kada ih i koriste downloaduju ih samo pod uslovom da su free. Njihovi omiljeni pisci su Erih Marija Remark, Lav Tolstoj i Antoan Sent de-Egziperi. Tako kaže istraživanje. U odnosu na odrasle koji imaju 6,9 uređaja, pripadnici generacije Z imaju tek 2,7 uređaja. Zanimljivo je da bi njih 55 odsto volelo da živi u prošlosti, a tek 15 odsto u budućnosti. Sebe u 46 odsto slučajeva vide kao zaposlene u multinacionalnim korporacijama, 34 odsto kao samozaposlene, a tek 20 odsto sebe vidi kao državne službenike. Zaključke istraživanja o generaciji Z možete pogledati i na ovom slajdu. S obzirom da je naše tržište tek otkrilo Milenijalse kao temu, verujem da će nam Z klinci biti u fokusu tek za jedno pet godina.

Nažalost, sa konferencije su izostale najavljene Izabel Evans, predstavnica Fejsbukove partnerske agencije, kao i Lena Getmanskaja, menadžerka za odnose sa medijima u Muzeju Ermitažu Sankt Petersburgu. Nadam se da će narednih godina biti prilike da ih čujemo.

Do sledeće godine i jubilarne 15. konferencije, koja će biti održana u Termama Tuhelj u Hrvatskoj, ostaje nam vremena da razmislimo i osvrnemo se oko sebe, jer su tendencije tu, samo ih treba izdvojiti iz poplave svega čime smo okruženi.

Autor: Olivera Petrović